“Губим време дајући свом уму Чулна задовољства што их могу наћи. Морам се вратити, вратити истини Напуштеној и остављеној далеко иза мене То је тако лако видети, ако желиш да будеш слободан да не будеш само роб. Јер без обзира на то како изабереш Знаш да ћеш изгубити Ако не тражиш истину” Cro-Mags, Seekers of the Truth У грчким митовима, персонификација сна је бог Хипнос који је живео у Хаду близу реке Лете (заборављубље) са својим братом Танатосом (смрт). У многим причама он је љубазан, благ и миран, али и поседује оне људске животе које чини сненим. Од имена овог бога добијамо реч хипноза, јер митови који га укључују откривају да је хипнотизер тај који преузима власт и контролу над оним кога успављује. Савремени живот наставља да у хипнотички зујећем вортексу усисава душе у дубоки сан и грозничав кошмар. Ова ноћна мора је најстрашније врсте; карактерише је општа раслабљеност - нелагодност без уочљивог корена или тачке генерисања. Шкољка тела шета около анимирана свакодневним убризгав
У свету и његовој историји мало је оних који би могли да говоре о томе шта је време. У створеној природи постоје бића чији читав живот стаје у само један једини дан. Са друге стране има и оних који живе и на стотине година. Па ипак, Свето Писмо нам говори да је за Бога „хиљаду година као један дан“. Шта све ово значи за нас? Шта је за човека један дан у десетлећима које проживи? Да ли је он нешто непроцењиво и непоновљиво, или тек једна мала кап у хитротекућој реци живота? Данас, можда више него икада раније, живимо у времену деструкције, уништења и бесмисла. Када ово кажем, не мислим само на насилнике, злочинце и ратове који су у стању да у једном дану одузму многе животе. Мислим на мање, ситније ствари, али никако мање важне и мање опасне. Ми уништавамо своју околину, своја тела, своје здравље, али поред свега тога ми имамо обичај да како то млади воле да кажу „убијамо време“. Много пута сте имали прилику ово да чујете, шта више, има ли неко да се некада није упустио у „убијање“ врем