Рок музика као и људска природа, има своје лоше и добре стране. Чињеница је да су мегазвезде биле очаране ликом А. Кроулија (консултовати литературу „У лавиринтима таме - Од сајентологије до сатанизма“), и да је рок често база за поклонике окултног, међутим, не значи да је за то једино и резервисан. Са друге стране, рокенрол је више него било која друга модерна (контра)култура, кроз своје текстове инсистирао на изопачености света, и промоцији здравих вредности. Стога, рокенрол је израз, а начин и његова намена, зависиће искључиво од нас. Уколико говоримо о звуку, природно је да свако доба има своје вредности, свој звук и своје инструменте. Баш као што Цане каже: „рокенрол је популарна музика, музика нашег доба. Да сам рођен у Првом српском устанку био бих гуслар.“ Стога, све што чинимо, ако чинимо срцем и у славу Бога, Богу неће бити важно да ли је „тврђег“ или „мекшег“ звука. Епископ Јован (Ћулибрк), који је приредио „Песме изнад Истока и Запада“ (рокенрол обраде песама св. владике Ни