У данима када се навршава сто година од крваве Октобарске
револуције, сведоци смо продужетка јекатеринбуршког злочина. Нова остварења из
света седме уметности циљно прослављају почетак крвавог пира, и уздизања
богоборне идеологије.
Пред великим датумом, када наредне године обележавамо
стогодишњицу страдања свете царске породице, из Русије је у биоскопе стигао
блокбастер „Матилда“ (рус. Матильда) који говори о наводној љубави између
руског цара Николаја II и примабалерине Бољшој театра Матилде Кшесинске. Филм,
најављен као „аутентичан“ на јако перфидан начин жели да светли образ Цара
прикаже као слаб и порочан. Свако, ко је икада читао о Голготи царске породице,
и животу сверуског императора, зна колико је он био скроман и привржен својој
породици, водећи живот истинског хришћанина. Његова љубав према својој Родини и
породици, његово човекољубље и морал, није се поколебало пред црвеним џелатима,
смирено прихватајући своју смрт. Да се заиста радило о човеку који би своје крунисање
дочекивао у наручју друге жене, то не би био човек који би без роптања погледао
смрти у очи, већ човек који би у бегу, остао ухваћен, без лојаности своје
породице и служитеља, који су понели исти крст.
Колико се положено наде и снаге у ово, у сржи, антируско
и антиправославно остварење, говори податак да је у продукцију и гламурозне
костиме уложено више од 25 милиона евра. Врхунац блаћења, је улога цара коју
тумачи Ларс Ајдингер за кога се спекулише да је порно глумац. Овде се не ради о
блаћењу светог цара мученика пред очима словенских народа, већ пред очима
целога света. Аутошовинизам, подсмевање и ругање свему што је из твог народа,
јесте тренд који је доласком либерализма и капитализма усвојен као пожељан
модел понашања.
Ни Србија не заостаје. Како смо се одувек пратили у
добру, тако се данас пратимо и у злу. Серија Драгана Бјелогрлића „Сенке над
Балканом“ приказује руске емигранте, који су уточиште од хаоса револуције нашли
у својој новој домовини краљевини СХС, као порочно друштво, жене лаког морала,
и неукротиве наоружане козаке који се баве шверцовањем опијума. Како би се серији
дао криминалистички тон, бира се најпре ни мање ни више него клање свештеника у
сред Руске цркве у Београду.
Ово није изненађење. Са радом режисера Драгана Бјелогрлића
упознали смо се у пројекту „Монтевидео, Бог те видео“ где је други самодржац,
мученик и витешки краљ Александар, оплакан од светог владике Николаја, приказан
као незаинтересовани млакоња за свој народ, а комунисти бунтовно-романтичарски.
Као да се није радило о човеку који је посећивао своје другове и саборце у
рововима Солунског фронта, и
пао као једна од првих жртви бугарско-усташких сепаратиста и
германофила.
Ипак, руски емигранти су у свој новој домовини, ма шта
„нова историја“ рекла, оставили неизбрисив траг. На стотине најлепших београдских и српских
здања, дела су архитекте Николаја Краснова. Поменућемо и Александра
Игњатовског, оснивача хируршке клинике, Георгија Острогорског визнатисту,
Јурија Ракитина позоришног режисера, Степана Колешникова сликара, барона Петра
Врангела главнокомадујућег снага Белих . На стотине лекара, научника, уметника,
официра, војника, слугу Божијих, добило је своје место и својим радом се
одужило српском и југословенском гостопримству. У Сремским Карловцима се
налазио и Синод Руске Заграничне Цркве, док се руско монаштво на Светој Гори обновило управо приливом беле
емиграције.
Зато је наша дужност, као православних хришћана, да
исповедамо и сведочимо Истину, и да ма где били, и где год можемо, не ћутимо на лаж, и да је разобличавамо!
Десетина хиљада људи у Крсном ходу у Јекатербиргу
сведоче приврженост Светој царској породици, и показују да не хули руски народ
на светитеља Господњег, већ потомци и поклоници цареубица.
Радуј се Николају,
Боговенчани Цару и велики Страстотерпче!
Коментари
Постави коментар