Пређи на главни садржај

Свети Патрик - Келтска Црква и Православље

Колико су српски и ирски народ слични један другом на много нивоа, доста пута је испричана прича. Сличност између Срба и Келта приметна је у многим особинама које карактеришу ова два народа, али оно што нас спаја такође су и православни корени.  
Ипак, о православним коренима Келта тешко је говорити а не поменути личност светог Патрика. Управо за њега везују се почеци монаштва не само на Острву, већ у великом делу Западне Европе. Овај утемељивач келтског монаштва заслужан је за касније експедиције келтских монаха и ненасилно покрштавање многих народа, а пре свега самих Ираца. Зато је управо 17. март својеврсни симбол победе Хришћанства над паганском традицијом на Острву а и шире. 

Свети Патрик је највећи просветитељ Ирске.  Рођен је око 390. године у хришћанској аристократској породици, у Шкотској. Иако је формално био Хришћанин, није био посвећен вери нити је водио хришћански живот. Младост је провео у лагодном животу, све док у својој шеснаестој години није био заробљен од стране ирских пирата, који га продају као роба. Управо то ропство потпуно га је преобратило. Посветио се Богу, молитви, и подвизавању, не знајући којим ће правцем кренути његов живот даље. После шест година ропства, успева да побегне и одлази у Галију, где наставља да живи хришћанским животом. Настанио се у граду Оксеру и припремао се за свештеничку службу. Већ је добио чин ђакона када је у сну добио призив да се врати у Ирску и проповеда међу својим народом. 

Ирска у том периоду није била хришћанска земља. Већина народа била је одана паганској традицији, било је доста мистичних култова, а велики ауторитет имали су друиди и њихова ''магија''. У оваквој атмосфери свети Патрик, постављен за Епископа у Ирској, креће да проповеда веру у Христа. Проповедао је са великим успехом. Многа сведочанства говоре да је чинио чуда и био прозорљив. Ирски народ био је жељан духовности, па је ово било плодно тло за ширење Хришћанства. Убрзо су по Ирској и целом Острву кренуле да се развијају и прве монашке заједнице, које су касније постале најсветлији пример хришћанског монаштва. Духовну жеђ Келта утолио је проповедањем Јеванђеља, али и самим аскетским животом који је водио и који је светлео као пример и водич осталима. За разлику од друида и осталих ''чаробњака'', свети Патрик је давао смисао и веру у Истину у замену за празну ''магију'' у коју су до тада веровали.

Ирска је покрштена без проливања крви. Свети Патрик је успео да осим народа, у хришћанство преобрати и краљевску свиту. Тадашњи краљ Лојгуир и његови дворјани били су сведоци многих чуда које је свети Патрик извео у својеврсном двобоју са незнабожачким друидом, који се залагао за то да свети Патрик буде убијен. Када га је својом вером и мудрошћу победио у двобоју, придобио је краља и тада је Хришћанство званично признато у Ирској.

Неуморно је проповедао наредних 50 година. Осим што је проповедао, он је заиста и живео строгим аскетским животом. Пре него што је почео своје мисионарење у Ирској, свети Патрик се 40 дана припремао постом и тиховањем, у пећини на брду у Ирској. Он је строгим аскетским начином живота установио основу за даљи развој келтског монаштва. Од бројних чуда које је чинио, највише се говори о томе да је из Ирске протерао змије. Да ова прича није празна легенда доказано је бројним пропалим покушајима да се поново тамо настане. Својим бројним чудесима он је само допринео да огроман број Ираца прими Хришћанство. Организовао је и епархије по географским подручјима у Ирској. Био је неуморан као епископ, и потпуно посвећен аскези као монах. 
 
Свети Патрик је данас национални празник у Ирској, али се прославља и у другим земљама у свету. Прославља га ирска емиграција у САД и Аустралији, али и у неким земљама где не живе Ирци али се поштује традиција овог народа. У Русији се сваке године одржава парада на дан светог Патрика слична оној која се тај дан одржава у Даблину, а у Србији је тог дана већ традиционалан концерт групе Orthodox Celts.
Ирско монаштво наставило је свој развој на темељима које је поставио свети Патрик. Ирска је у наредном периоду дала преко 350 светитеља, и огроман број монаха који су као мисионари одлазили по Острву, а и даље по Западној Европи проповедајући некрштеним народима веру у Христа. Ирски мисионари били су једни од најуспешнијих у Европи, а своје мисионарење нису заснивали на насиљу и крвопролићу, већ су својим животом и речју сведочили веру у Христа. 
Један од најбољих наследника ове монашке традиције био је свети Брендан Морепловац. Свети Брендан је рођен 484. године у граду Трали у Ирској. Он је од своје младости био посвећен аскетском начину живота. Инспирисан идеалом пустињаштва, кренуо је у бројне походе. Пловио је по неоткривеним пределима северног Атлантика чамцима од коже, растегнутим дрвеним оквиром, како би остварио идеал потпуног одвајања од света. Основао је бројне монашке заједнице на до тада напуштеним острвима. Остао је запамћен као велики подвижник, али и као мисионар који је залазио међу непозната незнабожачка племена, као и по откривању до тада непознатих географских предела. Једно од тих острва на којем је основао прву монашку заједницу био је - Исланд.

Исланд је заправо држава чији су први становници били - православни монаси. То су били управо припадници ирског монаштва, који су предвођени светим Бренданом тражили себи место што више одсечено од света како би се посветили молитви и аскези. Управо мистична острва на северу била су право тло за овакав пустињачки стил монаштва и потпуно одвајање од света. Ту су настајале монашке заједнице, основани манастири, а многи северни народи су баш захваљујући ирским мисионарима примили Хришћанство. 
У овом периоду истакла се још једна велика ирска светитељка, света Бригита Ирска. Рођена је 453. близу Дандалка, као ћерка паганина и хришћанске робиње. Још као мала слушала је проповеди светог Патрика које су на њу оставиле јак утисак. Због својих добрих дела била је ослобођена ропства, па је кренула да проповеда Христа међу тек покрштаваним ирским народом. Основала је прве женке монашке заједнице. Данас је позната као заштитиница Ирске и ужива огромно поштовање у овом народу. 

Ирска је захваљујући подвизима ових монаха и мисионара постала један од стубова Хришћанства у Европи. Ово острво дало је највећи број светитеља и мисионара у овим пресудним вековима за ширење Хришћанства. Тако да можемо бити поносни на нашу традиционалну блискост са ирским народом и љубав према ирској култури. Од ове године, Свети Патрик уврштен је званично и у календар Руске Православне Цркве.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.