Ипак, оваква слика само је једна стране Колумбије, као и
читаве Јужне Америке, која се представља ''цивилизованим'' Европљанима. Већина
држава Јужне Америке пре свега су дубоко анти-глобалистички настројене. Овакав
однос према савременој цивилизацији довео је до предрасуда према овим друштвима
од стране модерног света, а овим државама донео слободу и - сиромаштво. На тај
начин, ови народи остали су везани за своју традицију и нису прихватили
вредности савременог света.
Колумбија је држава од преко 47 милиона становника и
представља мешавину домородачких народа, Европљана и Афиканаца. Свака од ових
мањих заједница очувала је своје обичаје до данашњих дана. Толико различитих
културних утицаја на једном простору формирали су јединствену колумбијску
културу, а заједничко за све је прихавтање Хришћанства, које је већинска
религија у Колумбији. Преко 95% становништва је религиозно, од тога су већина
чланови Католичке цркве, а у порасту је број протестаната. Ипак, због велике
разноликости обичаја и поимања религиозности, Колумбија представља праву
духовну џунглу.
Православна Црква све је активнија на простору Јужне
Америке. Претходних деценија најчешће су ту Цркву чинили руски и грчки
емигранти, док је у последње време све чешћа појава прихватање Православља и од
стране локалног становништва. Српска Православна Црква је 2011. постала активни
члан овог великог мисионарског подухвата. Те године основана је епархија
Буенос-ајреска, као део Митрополије црногорско-приморске. Ова епархија данас
има своје парохије у Аргентини, Бразилу, Венецуели, Еквадору, Перуу,
Доминиканској Републици... Стање је веома разнолико. У Аргентини постоји велики
број верника код наше емиграције, која је до сада најчешће била под окриљем
Руске Православне Цркве. У Венецуели служи јереј Александар Ђурђевић из Ваљева,
који је успео да повратком СПЦ окупи српску емиграцију у овој држави. У Чилеу,
где већ постоји локална православна заједница, као парох СПЦ постављен је о.
Душан Михајловић. Прве службе по свом доласку о. Душан обављао је у малој
приватној кући, претвореној у импровизовану Цркву и тако окупио српско
православно становништво. Ипак, најзанимљивија прича долази из Колумбије, где
је представник СПЦ - јеромонах Симеон Лопез.
Јеромонах Симеон, пре замонашења Серхио Лопез, рођени је
Колумбијац, из града Медељина. По професији је психотерапеут, има 35 година,
крштен је као католик, иако није био озбиљно религиозан. Преко интернета је
почео да открива Православље, али кључно је било познанство са оцем Александром
Ђурђевићем, који служи у Венецуели. Одласци на Литургије које је отац
Александар држао у Каракасу, упознавање са делима Светих отаца Православља, као
и на крају долазак у Србију и Литургија у манастиру Лелић, пресудили су да
Серхио Лопез пронађе себе у Православљу. По предлогу оца Александра убрзо је
рукоположен од стране митрополита Амфилохија, а онда и замонашен као јеромонах
Симеон.
Тако је СПЦ добила своје представништво и у Колумбији. У
граду из кога је потекао Пабло Ескобар данас се служи Света Литургија, али то
није једина активност парохије под вођством јеромонаха Симеона.
Већину чланова ове заједнице чини локално колумбијско
становништво, бивши католици, протестанти или атеисти, који су се попут
јеромонаха Симеона пронашли у Православљу. У Колумбији постоје разне
канонски непризнате заједнице које себе представљају као чланове Православне
Цркве, па је тако велики број емиграната из православних земаља из незнања у
овим заједницама. Тренутно траје процес укидање ових заједница од стране
колумбијске државе. Поред Литургија које се служе средом и недељом у
импровизованој цркви, парохија Свете Тројице под вођством јеромонаха Симеона
основала је фондацију ''Достојанствена Колумбија'' која брине о особама које
пате од болести зависности или емоционалних поремећаја. Ови млади људи примљени
су за чланове парохије која директно води бригу о њиховом лечењу, као и о
породицама које су жртве наркоманије, веома распрострањене појаве у Колумбији.
Парохија води бригу о интернату у коме се налази 17 особа које се лече од
болести зависности. Јеромонах Симеон обавља крштења која су све бројнија,
венчања, држи предавања на духовне или друштвено актуелне теме у школама и
фирмама. Већ постоје и неколико искушеника који се припремају за духовни живот
и монашење.
Иако изузетно активни у свом мисионарском раду, чланови ове
парохије наилазе на велике потешкоће. Највећи проблем је недостатак литературе
на шпанском језику, као и недостатак икона, свећа, као и осталог прибора
потребног за Свету Литургију. Ипак, ове препреке не сламају огромну вољу за
мисионарењем ове мале, али јако посвећене заједнице. Циљ је изградња храма у
Медељину, као и манастира и православног центра, као заоставштине будућим
генерацијама православних становника Колумбије, којих ће несумњиво бити у много
већем броју.
Ова православна заједница у
Колумбији подсећа на борбу првих хришћанских заједница, који су са минималним
средствима али са огромном вером приступали мисионарењу. Свака материјална или
духовна подршка овој заједници обавеза је нас, који живимо у православном окружењу
и којима овај обилик мисионарења може да служи као најпозитивнији пример како
се истински живи Православље. Улуга српског народа који има огромну православну
традицију, управо се на овом примеру најбоље могуће показује.
Коментари
Постави коментар