Пређи на главни садржај

Код кога је дошао Христос?

Нешто више од два миленијума је прошло од силаска Бог да обиђе оно што је створио... У граду је гужва и празнична атмосфера, приближава се Божић. Христос силази на земљу да поново обиђе оне који га чекају и пружи утеху онима који га траже.

Пијаца, Бадњи дан. Тезге су препуне, народ се гура око њих, сударају се, некима испадају ствари из препуних кеса. Урлици и псовке на све стране. Сви су намрштени и незадовољни. На силу се осмехују само када једни другима лажно честитају празнике. Христос лагано корача међу тезгама са посном храном и воћем, испред које две старије госпође критикују превисоке цене. На другој страни улице неко је искористио гужву, па је средњовечни господин покраден. У рибарници је гужва, људи паниче да ли ће купити довољно посне хране за вечеру. Код фрижидера са рибом умало је испала туча због места у реду. Узалуд је Христос чекао да га неко потражи, Бога су ови људи помињали само у псовкама.

Гужва у граду трајала је до касно поподне. Христос је кренуо ка храму - тамо мора бити оних који га чекају. Стигао је баш пред паљење бадњака. Гужва око бадњака је била огромна, људи су се гурали, пробијали, прескакали једни друге. Желели су да ухвате што бољу позицију за фотографисање. У рукама су им били телефони, утркивали су се ко ће на лепши начин фотографисати бадњак. Са друге стране, они старији су се гурали око казана са ракијом. Неколико младића били су видно пијани, два старија човека посвађали су се око последње чаше ракије, а остали су галамили покушавајући да воде неку врсту разговора о политици. Узалуд је Христос чекао да га неко потражи, овде су Бога помињали само крстећи се пре потезања чаше.

Народ се већ разишао, улице су остале празне. У топлим становима окупљене породице прослављале су Бадње вече. Христос је кренуо да обилази породице које су вечерас прослављале његов долазак на свет. У ходнику стамбене зграде чула се галама. Прослава Христовог рођења узела је маха у једном стану. Домаћин је одврнуо музику која је највише личила на завијање из џамије. У ритму песме је ударао у сто, док је у паузама причао сину како се у његово време пило. У другом стану старији брачни пар уживао је у ријалити програму. Девојчица у стану поред гледала је исте баханалије, мајка то није приметила, била је заузета телефоном. Млади брачни пар је пред разводом, посвађали су се око тога код чијих ће се родитеља сутра ићи на ручак. И они поред би се развели, али већ је касно, имају двоје деце. Управо се свађају око пара које су потрошене за божићни ручак. Нека домаћица псује јер јој је прегорела погача. Пада у депресију и пита се зашто се удала а није завршила факултет. Тако је и у осталим породицама. Они богатији уживали су у превеликом избору хране, они сиромашнији су пратили њихове стандарде, па ће се у остатку месеца свађати око тога где је нестао новац. Познати политичар слика породичну трпезу и поставља слику на фејсбук, затим шаље поруку једној старлети. Окупљене породице нису имале теме за разговор, па су се већином препустили ономе што најбоље знају - свађама или празнословљу. Узалуд је Христос чекао да га неко потражи, овде је Бог била вечера.

Ипак, Христос није одустао. Он је кроз ово већ прошао. Свет се није променио. Ни када је први пут дошао међу људе, нису га прихватили фарисеји и књижевници, народ је пошао за њима, одбацио га и разапео. Желели су Бога који ће их нахранити а не некакво Небеско Царство. Христа су прихватили само отпадници.

Кренуо је пустим градским улицама. Пратила су га само светла и галама из оближњих кућа и станова. Кренуо је код оних који су те ноћи били усамљени, код оних којима је заиста требао. Један момак у школском дворишту већ је гасио задњу цигарету. Он није имао где да иде. Није га чекала вечера, ни топла соба. Отац му је погинуо на ратишту, а мајка му је на лековима за смирење. Христос је дошао код њега. Непокретни старац смрзавао се у својој трошној кући, док су му мачке јеле преостале комаде хране. Христос је био ту. Усамљена девојка шетала је предграђем са слушалицама у ушима. Христос је шетао са њом. Ратни ветеран пио је преписану дозу таблета за смирење пред спавање. Христос је дошао код њега. Мала девојчица плакала је док гледа како јој пијани отац пада по кући. Христос је читао успаванку. Усамљена старица посматрала је снег са свог прозора поред ког је и даље слика њеног покојног мужа. Христос је био са њом. Иза бодљикаве жице породица је завршавала скромну вечеру. На зиду је влага и икона Богородице, за столом срећна и сложна породица, једина преостала у енклави. Христос их је и те вечери штитио. На клупици на аутобуској увијен у три јакне спава један бескућник. Христос је био са њим. Испред дома за напуштену децу два другара делила су флашу пива. Утешитељ је био са њима. У забаченом селу иза завејаних и непроходних путева, стари брачни пар делио је последњи део погаче. Христос је био са њима. Онемоћали монах молио се у својој келији. Христос је дошао код њега. Неки момак завукао се после вечере у своју собу и целу ноћ читао. Христос је дошао код њега.

Христос није напустио људе, већ обратно. Заменили су га за божићну трпезу, храну, алкохол и забаву. И вечерас ће Христос доћи. Питање је само да ли ћемо га чути од звецкања кашика, свађа или телевизије...

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.