Пређи на главни садржај

Самурај примио Православље

Почетком године, из братске Русије, обрадовала нас је вест да је у току снимање филма "Свештеник-сан - Исповест самураја" (трејлер). Прича говори о Такуро Накамури који након примања Православља а потом и свештеничког чина бежи од прогона јакуза. Путује из Јапана у Русију да обнови храм у сиромашној покрајини. Ипак, ту га дочекује руски менталитет, али и локалне јакузе... Прилику да поново покаже своје умеће, добио је и Пјотр Мамонов.

Можда сам субјективан, али за Србе који су неретко велики заљубљеници у јапанску културу, спој са православном културом нас је веома обрадовао. Ипак, слава Богу, ту није био крај нашој радости!

12. новембра, на само 14 дана до премијере, прослављени амерички глумац јапанског порекла, Кери Хиројуки Тагава, који тумачи главну улогу, примио је Православље добивши име Пантелејмон.
Чин крштења обавио је Високопреосвећени митрополит Волоколамски Иларион, викар Његове Светости патријарха Кирила. Важну улогу у свему одиграо је глумац и режисер Иван Охлобистин који је и сам свештеник.

Руски новинари који су присуствовали крштењу, питали су брата Тагаву: не прибојава ли се да ће због преласка у Руску Православну Цркву имати проблема у САД? Он им је узвратио: Зашто се бојати? Ово је питање Бога!

Тагава је још при доласку у Русију 2013. године у интервјуу за Kinopoisk.ru изразио своје симпатије. "Кад сам први пут дошао у Русију, имао сам врло мало времена да се упознам с ликом. Зато сам обилазио руске цркве у Јарославу и Ростову. Сам боравак унутра је имао велики утицај на мене. Веома сам очаран Русијом, иако знам да Руси нису у потпуности импресионирани својом земљом из неког разлога (смех)". Са његовим закључком сложили бисмо се и у вези нашег народа.

По крштењу, Тагава у својој народној ношњи. Прави пример родољубља!

Ово је само један од примера да су се познате личности већ при првом додиру са духовношћу, усидрили у сигурну Христову луку. У наредном периоду, писаћемо и о другим познатим личностима који су примили Православље.

Који се у Христа крстише, у Христа се обукоше...

На здравље и спасење!

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.