Пређи на главни садржај

Божић – истинска Радост или комерцијализација Христа?

Куповина, распродаје, поклони, честитке, обичаји... Све ово су данас синоними за Божић. Пошто се завршила ''најлуђа ноћ'', реприза, повода за куповину, трошење, опијање и преједање и даље има. Међутим, да ли и Божић треба да буде претворен у исто? Да ли је пред Божић најважније како ће нам изгледати трпеза, како треба направити погачу, које воће купити за Бадње вече, или је ипак суштина нешто друго?

У Римокатолицизму оваквих заблуда нема. Они су свој пут пронашли, Божић је тамо претворен у породично окупљање, вечере, надметање у поклонима, нерадне дане и одмор од свакодневних обавеза. ''Запад није само географски појам'' – често упозорава монах Арсеније. И наш народ, нажалост, духовно је све ближи Западу. На овај начин раслабљујемо своју веру, губимо суштину својих обичаја и приклањамо се потрошачкој цивилизацији, где је суштина свега, па и празника – новац.

Осим што смо преузели ''празнике'' са Запада (нова година, дан заљубљених, ноћ вештица и сл.), преузели смо и менталитет духовно уништеног западног човека. Зато у овим данима пред Божић брига већине Срба није исповест, причест или одлазак на Литургију, већ шта спремити за Бадње вече, какав ручак правити за Божић, које ћемо месо јести ове године, у ком маркету су најповољније цене... Уз све то, материјално стање нашег народа је јако лоше, па ће због тога упадати у нове финансијске проблеме и бриге. А због чега? На Западу је Божић постао празник богатих, потрошачка грозница, трошење и разбацивање новцем кога код нас нема у толикој мери, па ће и овај празник бити повод за свађе у породици. И када све спреми, када све поједе и попије, савремени човек ће целог тог дана уживати у телевизијском програму, бесмисленим забавним емисијама или америчким комедијама о деда мразу.
Да ли је заиста све ово смисао Божића? У свету где је Бог мртав, другог смисла и не може бити. Ипак, код нас, који би требали да чувамо истинску веру, смисао Божића може бити само један – Христос. Зато се треба ослободити окова ове цивилизације, заборавити на куповине, вечере, обичаје, и осетити истинску Радост. То можемо само ако тај дан посветимо Христу, ако тог дана уместо о телевизијским емисијама говоримо о Њему, ако се не преједамо већ делимо сиромашнима и покажемо им да је на тај дан рођен неко ко је себи призвао и мале, беспомоћне, сиромашне, одбачене... То је баш њихов дан, јер Христос није дошао на свет у неком двору, већ у пећини. Тако и данас, Христос није у топлим собама, за богатим трпезама, већ међу сиромашнима и остављенима. Зато овај дан посветите људима око себе, онима за које често заборављамо да постоје, јер ћете једино тако осетити истинску Радост коју носи Божић.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.