Пређи на главни садржај

Порнографија

"Модерни свет је срозао слику жене у слику блуднице. Чинећи то, мушкарац је и сам постао блудник, а читав морал људскога рода се суновратио у бездане подљудскости. Некада је девственост била сматрана врлином, али у овом посуновраћеном времену девственост се сматра знаком слабости. Зашто је то тако? Како је људски род запао у такво суновратно стање? То се догодило због тога што је човек у себи уништио икону Божију. И људи су уместо Бога, почели да обожавају плот."
Живимо у свету који је уништио појам Љубави. Последице оваквог чина јесу захладнели односи међу људима, усамљеност, депресија, алкохолизам, наркоманија, али најснажнија јесте што је Љубав замењена - развратом. Губљењем вере у истинску Љубав и жртву, модерни човек друге људе престаје да гледа као браћу и сестре, као неког коме је потребна његова љубав и пажња, већ као противнике или као објекат задовољења својих страсти.

Када видите слику згодне девојке у неком часопису, на реклами, или да је једноставно прошла поред вас, на шта прво помислите? На изглед, положај у коме се сликала или како хода, шта је обукла... Нисте ни помислили ко је она, зашто је ту, да ли се иза тог лажног осмеха крије туга и бол, да ли има породицу, проблеме... Нисте ни помислили да и ви имате мајку, сестру или девојку и да не бисте волели да њих неко гледа на тај начин. Једноставније је да у њу гледате само као објекат који може да задовољи, макар и у машти, вашу сексуалну жељу.

Овакав став укорењен је у данашњем модерном свету. Жене се посматрају искључиво као сексуални објекти, или као објекат који својим сексипилом може да привуче људе, па се користе у рекламама чак и за производе где то нема никакве логике. Жене су ту улогу прихватиле. Осећајући се надмоћним због заводљивог изгледа, и чињеницом да је то једино потребно како би зарадила за живот, модерна жена одбацује улогу мајке и супруге и прихвата улогу пуког сексуалног објекта.

Када нема Љубави, нити свести о њој, све се на крају претвара у разврат. Тако нешто кулминира данас, пред нашим очима, и ми то сасвим јасно подржавамо. Учествујући у томе, или пасивним учествовањем у спречавању истог. Појава порнографије је печат дегенерисаног размишљања и схватања Љубави. Порнографија је нешто што је данас сасвим нормално и прихваћено, чак пожељно. Ретки су они који ће јавно подићи глас против ове болесне појаве. Првенствено због људске слабости, у ову замку упао је велики број људи. Омасовљењем корисника интернета, порнографија је постала сасвим лако доступна свима, од најмлађих до најстаријих, свакоме ко у претраживачу уме да унесе одговарајући назив. Мобилни телефони ученика основих школа су пуни порно-клипова, док су у средњим школама ученици неретко и учесници. Логична последица толике лаке доступности ових снимака била је засићење ''обичном'' порнографијом, па је човечанство продубило своју болест и наказност до неслућених граница. Крајњи стадијум је постала педофилија, званично и даље кажњива, али је питање до када ће тај став трајати.

Какав утицај по душу човека има порнографија? Погубан! Управо честим гледањем порнографије ми себи намећемо став са почетка текста, Љубав замењујемо развратом. Нешто честито ми каљамо и уништавамо на најгрубљи начин. Гледањем порнографије, нама такво размишљање прелази у навику. То није ''само још овај пут'', или ''само за ових десет минута'', такав однос према другима нама постаје животни став. И наравно, увек можемо себи наћи оправдање, јер та девојка је сама хтела да учествује. Христос пред осуђеном проститутком није рекао ''сама си тражила'', већ је спасио од каменовања! Прегршт је "оправдања" која ћемо пронаћи, али само је једна истина - наша слабост да се одупремо томе!

А какав утицај по друштво има наше гледање порнографије? Јесте ли размишљали да сваким уласком на порно-сајт подржавате ову болесну индустрију? Сваким одгледaним снимком ви сте дали подршку нечијој сестри, ћерци да се скине пред камерама. Наравно, бранићете се да сте ви само један од милион који то посећују. Али управо због тих милион и постоји цела та индустрија. Да није људи који свакодневно посећују порнографске сајтове, порно индустрија би пропала, што би спасило душе многих.

Због свега овога још једном размислите пре него што се поново предате сопственим страстима.

Коментари

Најчитанији текстови

Ијан Кертис (Џои Дивижн) - Бескрај говори

"Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу..." Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, деца из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Ијан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''.

Како је будиста постао светогорац

На мом последњем путовању на Свету Гору срео сам искушеника- монаха из Кине.  Уствари, он ме је изненадио својим присуством. Православна раса (мантија прим. прир.) на кинеском човеку? Донекле сам се изненадио. Никада ово нисам видео раније изблиза, само у мисионарским сликама. Зар наследник велике културне традиције да прихвати Хришћанство? Моји пријатељи и ја радознало смо га питали о томе.

Андреј Тарковски - Борба за духовност у уметности

Aндреј Тарковски није најпознатији светски редитељ. Његови филмови не рекламирају се на великим билбордима, не најављују се данима и не приказују у ударним терминима на ТВ каналима. Његови филмови не служе да се опустите, уз храну и пиће убијете пар сати, насмејете се и забавите. Они нису храна за потрошачку културу данашњег друштва. Тарковски је остао становник Зоне из ''Сталкера'', зоне у коју се данас све више људи боји да уђе, јер им је светско шаренило и гламур много примамљивије. Филмови Андреја Тарковског не служе да на два сата заборавите на свет око себе, већ напротив, да преиспитате себе и сврху свог постојања.

Култура тетовирања у Православљу

Наше истраживање је покушај да се одговори на тему која заокупља све већу пажњу свих верника, а које неће садржати пристрасне и непоткрепљене закључке, што махом јесте случај. Намера овог чланка није ни промоција нити позив на неодмерено и непромишљено тетовирање (које овде треба да нађе своје утемељење). Наше мишљење не претендује да буде једино меродавно, али јесте сведочанство да православље није изолован случај када говоримо о култури тетовирања.

Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ   требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већински вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.