Интервју са оригиналним фанзином Death to the World

Интервју са уредницима америчког православног часописа

Реците нам нешто о самим почецима вашег магазина? Да ли је Џастин Марлер (музички састави Asbestos Death и Sleep) и даље активан?

Death to the World (DTTW) је покренут од стране неколико панкера обраћеника у Православље, који су касније постали монаси у Северној Калифорнији. Они су започели штампање магазина како би покушали да допру до душа својих старих пријатеља који су и даље били заглибљени у панку.
Да, један од зачетника магазина био је Џастин Марлер, мада он више није главни уредник. И даље му шаљемо  магазин и заједно радимо на репринту познате књиге "Деца апокалипсе", која је први пут штампана током првих година постојања нашег магазина.

По вашем мишљењу, шта су главна искушења за омладину у 21. веку?

Како је наш о. Серафим Роуз рекао: "Наш абнормалан начин живота данас може бити описан као искварен и размажен. Почевши од детињства, данашње дете је унутар породице третирано као мали бог или богиња, снисходи се његовим прохтевима, све његове жеље се испуњавају; оно је оркужено играчкама, забавом, угодностима; није навикнуто и подизано строго у складу са принципима хришћанског понашања, већ је препуштено да се развија у коме год правцу ишли његове прохтеви". Ми смо та ЈА генерација, нарциси. Живимо у свету  фантазија и у младости смо ретко кад усмрени ка озбиљности живота и ка томе шта свет захтева од наших душа. Стога, када одрастемо, затровани смо жудњом за угодностима и разонодом. Живот у 19. веку био је потпуно другачији. Уместо треперећег пламена кандила које је осветљавало наше домове, данас је телевизор тај који (не)осветљава. Наше вредности више не исходе из речи Господњих или житија Светих, већ се изливају из светлећих телевизијских кутија. Дневне собе су некада служиле за разговоре о Богу и породици, а видите сада шта смо урадили! Телевизор је у центру пажње. И где нас је то довело? Деца шетају около са мобилним телефонима прилепљеним за уши; уместо озбиљних разговора, радије имају слушалице у ушима и слушају гласну музику. Где нас је све то довело? Нас који смо толико моћнији у односу на претке због наших "достигнућа"? Заборавили смо на светост, престали да стремимо ка мудрости. Многе душе се данас напајају са рачунара, а не са извора врлине и чистоте. Блуд, криминал, убиства, самоубиства, харају улицама попут чопора дивљих паса и гутају многе, чак и људе које лично знамо. Цело наше друштво и начин на који оно функционише представља искушење за данашњу омладину. Један монах из првих векова Хришћанства је једном питао свог Старца: "Да ли ће хришћани последњих времена оживљавати мртве и чинити чуда као ми?" Старац му је одговорио: "За њих ће већи подвиг бити да у тим временима уопште буду хришћани."  То су времена у којима ми живимо. Друштво је у великој мери антихришћанско, због чега често изгледамо као чудновати религиозни фанатици, и то понекад чак и савременим хришћанима. Као што је Свети Антоније једном рекао: "Долази време када ће људи толико полудети, да када буду видели некога ко није попут њих, напашће га говорећи: Ти си луд, ти ниси као ми!''

Многи виде панк подкултуру и оне који су се одали дрогама, самодеструктивном понашању или нихилизму, као "изгубљене случајеве". Ви се очигледно не слажете. Зашто?

Нико није изгубљен случај. Као што је Света новомученица Јелисавета рекла: "Слика Божија [која је у нама - прим. прев.] може бити засењена, али никада не може да буде уништена." Понекад ове подкултуре од неке особе начине снажног бунтовника, али је проблем у томе што такве особе често не знају ка чему да усмере тај свој бунт. Они знају да је свет лош, али бунт који они поседују понекад има самоуништавајуће дејство. DTTW магазин покушава да овај бунт против света усмери на здрави пут, цитирајући Светог Исака Сирина у сваком броју: "Свет је општи назив за све страсти... Сагледај које од ових страсти пребивају у теби, и тада ћеш знати колико си жив за свет или колико си мртав за њега." Са овим DTTW поручује да што више умреш за сопствене страсти и што се више одрекнеш своје воље, већи си "бунтовник" и више одбацујеш свет. Стога ово постаје не толико физичка борба, већ се претвара у унутрашњу, духовну борбу.

Зашто користите фразу "Последња истинска побуна"?

Данашње подкултуре су пуне младих људи који желе да се боре за истину кроз бунт према овом свету. Панк подкултура је вид побуне, али је лажна јер онај који је прати до краја, неминовно ће стићи до потпуног нихилизма и очаја. Ове побуне унутар подкултура могу бити ефикасне, али она истина за коју се оне боре није Истина коју ми знамо- Истина као личност, Исус Христос. За разлику од побуна овог света, DTTW није побуна која завршава у ћорсокаку, већ завршава прихватањем нечег стварног, нечег што није од овога света. Зато се и зове последнња истинска побуна, зато што и јесте једина истинска побуна.

DTTW често објављује чланке о православним мученицима и светитељима. Зашто чланци о мученицима занимају  ваше читаоце?

Ово лажно, пластично друштво притиска душе људи који данас траже Истину. Телевизијски програми, филмови, билборди, итд, не нуде реалне и довољно добре узоре на које би људи могли да се угледају. Наше друштво се свакодневно бомбардује лажима. Тужно је рећи, али неки од нас немају ни достојне родитеље на које би могли да се угледају. Светитељи и мученици нам се обраћају на јединствен начин и пружају пример какав многи људи не би могли да нађу нигде у свету. Својим животима они нам приказују реалност, реалност живота у Христу без компромиса. Језива страдања Светог Јустина, Св. Игњатија, Св. Ђорђа, Св. Пантелејмона и других великих хришћана из првих векова, сведоче нам о вери тако непоколебљивој да ћете сличне примере тешко пронаћи  било где другде. А животи Светог Јована Шангајског, Св. Николаја Жичког, Св. Германа Аљаског, Св. Рафаила Бруклинског и других америчких светитеља, као и свих других који су живели у наше време, показују нам да Господ није напустио своју Цркву чак и у ова мрачна времена. Наше православно искуство потврђује да су светитељи стварни, живи и да нас заступају пред престолом Творца. Они су "заљубљеници у Истину" који су потпуно жртвовали све овоземаљско како би посветили своје животе Највишој Истини, која се оваплотила у Исусу Христу. Стога, видећи како су Свети живели и какву су награду стекли, људи схватају да наша побуна није лажна, већ врло стварна, истинита.

Православна вера има богату уметничку и иконописну традицију. Како уклапате ту традицију у ваша издрања?

Иконографија је уз Цркву од самог почетка. Према предању, Свети апостол Лука је први насликао Христа и Његову Мајку на дасци коју је узео од стола на коме су Пресвета Богородица и Христос јели. Током векова, икона је сматрана прозором ка Небу, прозором који открива онај свет који нам предстоји. Током две хиљаде година, Православље је увек истицало значај обожавања Бога целим бићем, свим нашим чулима. Иконе за нас представљају визуелни приказ теологије. У само једној икони човек може да у целости види спасење: обновну људске природе, сијање обећаног Раја, узвишеност и радост смирења... Иконе привлаче људе зато што су део свете уметности, потичу од апостолске традиције и дотичу људске душе. У нашим издањима користимо доста цртежа икона, који су посебно драги многима. Ти цртежи на један својствен начин привлаче пажњу људи. Свети Јован Дамаскин је казао да су иконе Јеванђеља за неписмене. То је истина, јер чак и особа која уме да чита, може бити неписмена за духовне ствари, а иконе таквима заиста преносе Јеванђеље.

Многе цркве (протестантска, римокатоличка и др.) нуде приступ младима кроз музику. Да ли је ваш приступ другачији? Како се ваша јединствена представа о Христу допада вашим читаоцима?

Православна Црква је најстарија хришћанска црква, која историјски вуче корене од Светих Апостола. Постојала је пре римокатолицизма и протестантизма, јер је основана од самог Исуса Христа и Апостоли су били први православни хришћани. И мада се обично рачуна да је Православна Црква настала у време Христа, можемо рећи да је Она одувек постојала, јер исповедамо да је наша вера "одржала васељену" (Синодикон Православља). Ово кажемо јер је наша Црква директно повезана са Апостолима, а стога и са Старим Заветом, и тако све до постанка света. Верујемо да је, кроз љубав Божију, спасење људи процес који траје још од почетка света и да нам је то откривено самим рођењем Богомладенца од Пресвете Богородице, свим Његовим делима на земљи, као и Његовим распећем, погребењем и васкрсењем. Православне традиције су веома дубоке и нису се прмениле још од почетака Хришћанства, по речима Светог апостола Павла: "Тако, дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом" (2. Сол. 2,15). Дубоко познање људи и схватање шта значи бити преображен кроз Христа, изобилно је цветало вековима, у монашким заједницама, те је Цркви подарило чврст осећај за то шта значи бити хришћанин у овом свету.

Нажалост, богатство вере је скоро уништено на Западу кроз раскол и постепену деградацију римокатоличке цркве као и радикалном побуном протестантске цркве и њених бројних изданака. Православље се сачувало и процветало је на Истоку, чувајући Христово учење и служећи најдревнију хришћанску службу, Свету Литургију, која потиче још од Светог апостола Јакова, брата Христовог. То је оно што нас издваја, што нас чини јединственим пред нашим читаоцима. Данас постоји превише цркви које иду у корак са временом, које се мењају из године у годину и у зависности од културе која их тренутно окружује, мислећи да ће тиме привући више људи. Али људи виде да Православље није такво, да се не мења по угледу на свет јер је дубуко сконцентрисано на живот будућег века, увек са погледом, управљеним ка Небесима. Људи који виде сву извештаченост овог света желе Православље, јер у њему виде уточиште које ће увек бити сигурно и постојано, док се свет око њих распада.

Све у свему, да ли вам се чини да је DTTW магазин био успешан у довођењу младих људи Христу?

Са депресијом, тугом и немиром које трује наше друштво и људе око нас, православни поглед на страдање једна је од кључних ствари које DTTW магазин проповеда људима. Рани хришћани и монаси на страдања и борбе су гледали као на начин подвргавања тела духу, као на прилику да се научимо да свој крст носимо без роптања, угледајући се увек на Христа. Данашње друштво "под тепих" гура убоге, сиромашне и оне који страдају, док Православље иде ка њима и приводи их Богу који је такође страдао, а не некаквом "лепом упакованом" Богу, каквим га приказују у америчком друштву. Ми говоримо о стварима онаквим какве јесу, стварност не треба улепшавати. И радост и патњу треба схватити као део нашег пута ка Спасењу. Патња је део нашег живота и као такву је треба прихватити, а не бежати од ње. Али, нажалост, ми који смо одрасли у друштву навикнутом на уживања и опуштеност, имамо великих потешкоћа да ствари тако поставимо и то нам иде на штету. Преподобни Ава Доротеј је једном рекао да је Бог, када је изгнао људе из Раја, погледао их и тужно рекао Себи: "он [човек] не зна како да буде срећан; ако не буде имао потешкоћа биће потпуно изгубљен; ако не буде знао шта је жалост, неће научити шта је остало..." (Practical Teaching on the Christian Life). Стога Божија љубав допушта нашу патњу, да бисмо се сетили свог пада и градили у себи већу љубав за Царство Небеско. Када тинејџери и млади људи који пате прочитају о животима светитеља и православних хришћана који своја страдања подносе с радошћу, то им даје наду и храброст да победе сопствене потешкоће. Људско срце је сложено и не може се излечити лековима. Треба му нешто више, нешто што човек и свет не могу да му пруже. Када људи који су у проблемима дођу код нас, увек нас унизи закључак да су често они ближи Богу него што смо ми. Као што певамо Господу у Благодарственом акатисту: "Ти посећујеш болног, спушташ се на постељу страдалника и срце његово разговара с Тобом. Ти озарујеш миром душу у време жалости и страдања. Ти шаљеш неочекивану помоћ. Ти си Утешитељ, Ти си Свезнајућа Љубав, Теби певам: Алилуја!"

Шта бисте поручили нашим читаоцима који су забринути за подизање своје деце  у овом времену?

Подижите децу у Истини. Свет око њих ће им пружити многа противречна и погрешна учења, па ће бити неопходно да им помогнете и објасните им ове ствари. Негујте у њима чистоту и љубав према Творцу. Будте породица: једите заједно, молите се заједно, сједините своје душе. Ваш дом треба да буде мала црква. Не будете неодређени и нејасни, већ директни када са децом разговарате о стварима као што су секс, дрога и сл, како би разумели природу тих ствари и какве су њихове последице, не само по тело већ - што је још важније - по њихове душе. Помозите им да прихвате патњу и немојте да их размазите. На тај начин ће стећи издржљивост и научити да много више пажње посвећују души, уместо пролазним стварима. Изнад свега, они морају да у свему траже истину, да би могли да преживе у данашњем друштву које је налик Антихристовом. Научите их да буду Истинољупци. О овоме постоји одлична књига Светог Теофана Затворника "Rasing them Right"  (ради се о изабраним деловима књиге "Пут ка спасењу", која је објављена и код нас -  прим. прев.), који је једном рекао да је од свих светих дела, подизање деце најсветије.

Преузето из часописа Војска смене