Евдокија се родила у Самарији, у Палестини, у I веку после Христа. У младости беше веома лепа и због своје лепоте живела је крајње неморалним животом. Занимала су је само уживања овога живота. Била је опседнута нечистотом распусног полног живота. Временом су почели да јој нуде велике суме новца да би тиме платили своје пожудно уживање у њеном загрљају, и она је убрзо постала најбоље плаћена проститутка у свом крају. Једном приликом извесни врли монах по имену Герман пролажаше кроз њен град на свом путу у једну удаљену земљу.
Он је преспавао у дому једног свог пријатеља, који се налазио одмах поред Евдокијине куће. Монах у одређено време поче да пева своје молитвене песме. Када заврши певање, он извади из своје торбе свитке са учењима Светих Отаца, великих хришћанских духовника, и поче из њих да чита о крају света. Монах Герман је свом пријатељу, који пожеле да чује реч за спас душе, наглас читао о крају света.
Те вечери је проститутка Евдокија, кроз отворен прозор, чула монаха како чита, и чула речи о крају света. То што је чула потресло ју је до темеља њенога бића: сузе су почеле да обливају њено лице, јер је схватила каквим одвратним животом живи.
Будући престрављена, Евдокија није могла заспати целе ноћи, а ујутру посла по монаха Германа. Када је монах дошао у њену кућу, Евдокија га упита: "Молим вас, реците ми који је смисао онога што сте читали прошле ноћи. Молим вас, реците ми истину!". Тада јој Герман рече: "Ако послушаш моје речи, спашћеш се и бићеш прослављена у векове векова. Наследићеш бесмртни живот после смрти. Али, ако желиш да се спасеш, мораш учинити две ствари. Најпре, мораш да се крстиш и тиме очистиш од сваке нечистоте. Затим, мораш да разделиш све своје богатство убогима и сиромашнима".
Док је слушала монахове речи, Евдокију је преплавио ужас од саме помисли да ће морати да живи у сиромаштву, уздајући се само у Бога. На ово јој монах рече: " Ако желиш да провериш моје речи, скини са себе скупу одећу и само недељу дана носи сиротињску и ружну одећу, затвори се у свој дом, пости и моли се Богу са сузама. Бог ће ти открити шта треба да чиниш".
Десило се онако како је Герман и рекао, и Евдокија је крајем недеље примила свето Крштење, одрекла се свег свог богатства и све своје имовине. Она потом отиде у један женски манастир где се замонаши и започе дуги живот подвизавања у послушности, дуготрпљењу, бдењу, молитви и посту. Она више није марила за своје тело, подвизавала се у студени, лишавала се сна и хране, кажњавала себе и своје тело за свој претходни живот, који проведе у чулним уживањима и нечистоти.
После неколико годнна проведених у манастиру, Евдокија је достигла такав степен чистоте да је постала узор за све тамошње пустињске монахе и монахиње. Када се игуманија и настојатељица њеног манастира упокојила, све монахиње су једнодушно изабрале Евдокију за нову духовну водитељку сестринства.
У то време започе велики прогон Хришћана: мучени су и убијани сви Хришћани који нису хтели да принесу жртве идолима и паганским божанствима. Будући да се знало да је Евдокија Хришћанка, убрзо дођоше војници и одведоше је у тамницу.
Евдокија, потом, би изведена пред управитеља тамошње области, који је стао да је испитује о њеној вери. Она му одговори: "Ја сам Хришћанка и слушкиња јединог доброг и састрадалног Господа. У Њега верујем свим својим срцем и ништа ме не може одвојити од Његове љубави. Стога, немојте губити време постављајући ми даља питања. Чините оно што сте наумили да чините и ослободите ме овога света".
Видевши њену одлучност, управитељ нареди да јој се стргне одећа до паса, да буде тучена и мучена. Евдокија је, сва обливена крвљу, херојски подносила муке. Видевши како храбро подноси муке, управитељ нареди да престану да је муче. Евдокија је лежала сва у крви, али још увек жива. Тада јој управитељ рече: "Жено, сажали се над сопственом лепотом и принеси жртву боговима". Евдокија му одлучно одговори: "Верујем у истинитог Бога". Гувернер се због ових речи разгоропади и нареди да је обнаже до голе коже и окрутно ишибају. Међутим, видевши њену љубав према Богу и одлучност пред лицем смрти, управитељу одједном дође нешто жао због тога што јој учини, и отпусти је полумртву.
Тај управитељ, после неког времена, умре и на његово место дође други, још суровији и окрутнији човек који је, такође, прогонио Хришћане. Када чу за Евдокијину храброст, посла војнике да јој одсеку главу. Тако, она својом мученичком смрћу уђе у вечни живот, као непобедива истинољубитељка Божија.
из књиге Деца Апокалипсе
Коментари
Постави коментар